BEOGRAD – Pred Ustavnim sudom je više od 7.000 predmeta, od toga 1.040 iz oblasti normativne kontrole i oko 6.000 ustavnih žalbi, što najbolje pokazuje koliko su važne izmene i dopune zakona kojim su uvedene promene u načinu rada Suda, izjavio je danas predsednik Ustavnog suda Srbije dr Dragiša Slijepčević.
Ustavni sud je i sada "zatrpan" predmetima, uprkos tome što je u prošloj godini rešio ukupno 515 predmeta iz normativne kontrole i 2.798 ustavnih žalbi, naveo je Slijepčević u intervjuu Tanjugu.
On je rekao da je od samog broja rešenih predmeta važnija činjenica da je Sud meritorno odlučio u 823 predmeta, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na prethodnu 2010. godinu.
Istakavši da je generalno zadovoljan izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, Slijepčević je objasnio da je najvažnija izmena norme prema kojoj je Sud ranije bio u obavezi da sve svoje akte - odluke, rešenja i zaključke - donosi na sednici od 15 sudija, većinom glasova.
"Ustavni sud odlukama ocenjuje ustavnost i zakonitost i utvrđuje povrede Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava, odnosno rešava spor i samo taj akt mora doneti većinom glasova svih sudija.
U svim drugim slučajevima, kada ne odlučuje o suštini spora, već utvrđuje postojanje procesnih pretpostavki za pokretanje postupka, Sud donosi rešenje ili zaključak", objasnio je Slijepčević.
Prema njegovim rečima, zakonodavac je dobro postupio kada je omogućio da Ustavni sud tada radi i odlučuje u užim telima - velikom i malom veću.
"Na taj nacin je otklonjen propust iz osnovnog teksta zakona, kojim je ustavna norma o obavezi Ustavnog suda da donosi odluke većinom glasova svih sudija, protumačena u svom bukvalnom jezičkom značenju, tako što su se pojmom "odluka" označavali svi akti Ustavnog suda, bez obzira na njihovu sustinsku razliku i pravne posledice koje pojedinacno proizvode", objasnio je Slijepčević.
Izmenama Zakona, kako je kazao, otklonjen je ovaj apsurd i utvrđeno je pravo značenje navedene ustavne norme - jezičkim, ciljnim i logičkim tumačenjem.
"Time je stvorena zakonska mogućnost da Sud, postupajući u veću od troje sudija, može vrlo brzo da odvoji, kako narod kaže, 'žito od kukolja', da u kratkom roku odbaci zahteve koji nisu iz njegove nadležnosti i da više pažnje i vremena posveti onim predmetima u kojima presuđuje i donosi konacnu odluku", dodao je Slijepčević.
U prilog tome je naveo da je, od konstituisanja u sadašnjem sastavu, Ustavni sud imao u proceduri 7.535 ustavnih žalbi, od kojih dve trećine nisu isunjavale uslove da o njima Sud odlučuje.
"To je bitno naglasiti da bi građani razumeli da se Ustavni sud ne može pretvoriti u sud četvrtog stepena i odlučivati o onome što je predmet i nadležnost redovnih sudova.
Ustavni sud nije nadležan i ne može odlučivati o ustavnim žalbama kojima se traži da se preispita utvrđeno činjenicno stanje i primenjeno materijalno pravo pred redovnim sudom i da se iz tog razloga doneta odluka redovnog suda ukine ili vrati u redovni postupak, kao što se u ogromnoj većini ustavnih žalbi traži od Ustavnog suda", naveo je Slijepčević.
Prema njegovim rečima, odlučivanje u užim telima nije nikakva novina, ni izum Republike Srbije, već pravilo ponašanja koje važi za sve ustavne sudove u Evropi.
Slijepčević je naglasio da su izmene zakona veoma korisne, pre svega za građane koji mu se obraćaju, jer su sada stvorene zakonske pretpostavke da im Sud za dva do tri meseca odgovori da li može postupati po njihovim ustavnim žalbama.
Time se, kako je naglasio, stvaraju uslovi za brže i efikasnije postupanje Suda i pružanje delotvorne ustavno sudske zastite onim građanima koji osnovano traže zaštitu ustavnom zajemčenih prava, koja su im povređena aktima državnih organa.
On je, međutim, izrazio zabrinutost u vezi sa izmenama zakona kojima je propisano da Ustavni Sud ne može više da poništava odluke redovnih sudova, čak ni kada odlukom utvrdi postojanje određene povrede Ustavom zajamčenih osnovnih ljudskih i manjinskih prava.
"To je najradikalnija izmena u odnosu na postupak po ustavnoj žalbi, koja ima dalekosežne posledice", rekao je predsednik Ustavnog suda, istakavši da se novim zakonskim rešenjem dovodi u pitanje ostvarenje već dostignutih prava u postupku po ustavnoj žalbi i delotvornost tog pravnog sredstva.
"Postupak zaštite po ustavnoj žalbi nije sam sebi cilj. Nije cilj da se utvrdi da postoji povreda, već da se učinjena povreda otkloni", objasnio je on i podsetio da je Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu ranije, kada je Ustavni sud Srbije mogao da poništava takve odluke, ocenio da je to delotvorno pravno sredstvo.
"Ako sada Ustavni sud može samo da utvrdi da postoji povreda ili eventualno dosudi naknadu materijalne ili nematerijalne štete, postaviće se pitanje šta je pravni osnov opstanka neustavnog akta koji je tu povredu prouzrokovao?, kazao je Slijepčević.
"Zbog činjenice da se, po novom Zakonu, taj akt ne može eliminisati iz pravnog poretka, očekujemo da će se Sud u Strazburu odrediti da li se takvo presuđenje pred Ustavnim sudom Srbije može i dalje smatrati delotvornom ustavno sudskom zastitom, koja se očekuje od ustavnog suda svake zemlje", upozorio je Slijepčević.
"Kakvo će to određenje biti, ostaje da se vidi, kao što ostaje da se vidi kako će se Ustavni sud odrediti u odnosu na tu izmenu zakona, jer ovaj sud mora u svakom slučaju težiti ka iznalaženju delotvornog rešenja za otklanjanje svih štetnih posledica akta kojim je povređeno neko od, Ustavom zajemčenih, ljudskih i manjinskih prava", zaključio je Slijepčević.
Ostavite komentar
