Ministar inostranih poslova Nemačke Gvido Vestervele boraviće danas u Beogradu, gde će sa srpskim državnim vrhom razgovarati o bilateralnim odnosima i evropskim temama.
Vestervele će se sastati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i šefom diplomatije Vukom Jeremićem. Ovo je prva poseta Vestervelea Beogradu otkako je u oktobru prošle godine izabran za šefa diplomatije, ali ujedno i prva poseta jednog nemačkog ministra spoljnih poslova od februara 2006. kada je u Beogradu boravio Frank Valter Štajnmajer. Stoga je program posete veoma raznovrstan - nemački ministar razgovaraće i sa liderima političkih stranaka i učestvovati na panel diskusiji pod nazivom "Privreda Srbije na putu ka EU - šansa, izazovi i prepreke" u svečanoj sali rektorata Beogradskog univerziteta. Vesterveleova poseta Srbiji dolazi svega dve nedelje pre rasprave o nacrtu srpske rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i u trenutku kada u Beogradu ističu da je Srbija spremna za razgovore o rezuluciji, ali ne i za drastične promene teksta. Predstavnik Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu Andreas Peške rekao je da će Vestervele u Beogradu "zastupati stav nemačke vlade da je za Nemačku pitanje statusa Kosova rešeno i da nema potrebe za novim pregovorima. To je potvrdilo i mišljenje Medjunarodnog suda pravde u Hagu". "Sada se radi o tome da se korak po korak u formi praktičnog napretka odnosi izmedju Srbije i Kosova normalizuju i poboljšaju", rekao je predstavnik nemačkog MIP-a. Mediji u Srbiji spekulišu da Vestervele u Beograd donosi "poslednju ponudu" u ime Evropske unije u pogledu srpske rezolucije, odnosno, kako se nezvanično najavljuje, ponudu država kvinte u vidu ubrzane evrointegracije za "mekšu" rezoluciju o Kosovu. Kvintu čine SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija. Kada je reč o evrointegracijama Srbije, u poslednje vreme se o Berlinu sve češhce govori kao o "kočničaru" Srbije na tom putu, iako analitičari smatraju da je upravo Nemačka, kao vodeća zemlja moći i odlučivanja u EU, jedna od najvažnijih tačaka podrške Srbiji u okviru ovog procesa. Nemački zvaničnici su više puta odbacili te tvrdnje, a i iz redova nemačkih liberala, iz koje dolazi i Vestervele, pre nekoliko dana je rečeno da Nemačka želi Srbiju u EU i da u toj zemlji ne postoje važne poliltičke snage koje su protiv pristupa Srbije u EU, ali da postavljeni kriterijumi moraju biti ispunjeni. I Vestervele je pred poslanicima Bundestaga nedavno izrazio veliko poštovanje za politiku predsednika Srbije Borisa Tadića. Kada je reč o politici demohrišćanskog bloka kancelarke Angele Merkel, u njihovom partijskom programu postoji ideja o ''konsolidujućoj fazi'' u prijemu novih članova u EU, koja bi trebalo da nastane posle prijema Hrvatske. Peške je na brifingu u nemačkom MIP-u naveo da je poseta Beogradu deo trodnevne turneje po regionu, u okviru koje će Vestervele posetiti i Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, kao i Prištinu, kako bi još jednom istakao značaj koji bezbednost i stabilnost regiona imaju za Evropu kao celinu. S obzirom na evropsku perspektivu, koju nemačka vlada vidi za ceo region, Vestervele će pozvati na dalje reforme, dodao je predstavnik MIP-a.
