Britanski ministar je sastankom sa Tadićem počeo posetu Beogradu tokom koje će razgovarati sa najvišim državnim zvaničnicima. Šef britanske diplomatije tokom dana će se odvojeno sastati s premijerom Mirkom Cvetkovićem i potpredsednikom Vlade i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, kao i sa minstrom ekonomije Mlađanom Dinkićem. Seriju susreta završiće razgovorom sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem, posle čega je zakazana konferencija za novinare. Hejg je drugi šef diplomatije neke od članica EU koji u poslednjih sedam dana boravi u Beogradu, pošto je u četvrtak u poseti bio nemački ministar Gido Vestervele koji je pružio podršku evrointegracijama Srbije, ali i zatražio održavanje dobrosusedskih odnosa i fleksibilniju politiku Srbije prema Kosovu. Dve poruke Vilijama Hejga Podsetimo, najava posete Hejga Beogradu povezivala se sa pritiscima koje pojedine zemlje Evropske unije vrše na Srbiju kako bi izmenila rezoluciju podnetu generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Hejg dolazi u Srbiju samo nekoliko dana posle posete nemačkog ministra spoljnih poslova Gvida Vestervelea, koji je u Beogradu izjavio da rezoluciju o Kosovu treba uskladiti sa stavovima Evropske unije, da o njoj treba razgovarati u Briselu, a ne u Njujorku. Predsednik Tadić je u subotu izjavio da je Srbija spremna da razgovara u Briselu i Vašingtonu o mogućnostima izmena teksta rezolucije o Kosovu i Metohiji. S druge strane, beogradski dnevni list “Blic” piše, pozivajući se na izvore uz vrha vlasti, da ministar spoljnih poslova Velike Britanije ne donosi u Beograd ni pretnje ni ultimatum. List piše da Hejg dolazi na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića, čiji je kabinet gotovo mesec dana lobirao da do ove posete dođe, da bi se izgladili odnosi sa Velikom Britanijom posle mišljenja MSP-a o tome da je kosovska deklaracija o nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom. Savetnik za međunarodnu saradnju predsednice Skupštine i bivši ambasador pri Ujedinjenim nacijama Branko Branković ne veruje da će Hejg u Beograd doneti nešto više od onoga što je zvaničnicima Srbije preneo nemački šef diplomatije Gvido Vestervele. Ipak, napominje on, s diplomatskog stanovišta, takve užurbane posete u razmaku od svega par dana, donose dve poruke. “Prvo, moje mišljenje je, da je EU i glavni akteri EU koji su priznali Kosovo, pokazuju znake nervoze, s obzirom na toda, kako se stvari odvijaju, EU uprkos pritiscima i razgovorima nije dobila ni jedno jedino novo priznanje Kosova i Metohije”, kaže Branković. To znači da je teško računati da se u Generalnoj skupštini protiv rezolucije Srbije dobije veći broj nego do sada, a taj broj nije dovoljan da se rezolucija pobije, smatra on. “Druga stvar, ukoliko se naša rezolucija usvoji, mislim da će to biti jedan ozbiljan udarac diplomatskoj i političko-pravnoj akrobatici koju je Međunarodni sud pravde, zbog raznih pritisaka, morao da sprovede kako bi doneo odluku koju je doneo”, kaže Branković. Komentarišući najavu predsednika Tadića da će delegacija Srbije uskoro otputovati u Brisel, Branković postavlja pitanje šta ta delegacija može da dobije u Briselu, odnodno šta može da dobije Brisel od srpske delegacije. “Mislim da je predlog predsednika Tadića dobar, jer treba uvek razgovarati. Ali, postoje dve crte ispod kojih mi ne možemo da idemo. S jedne strane je ono što je rečeno - mi Kosovu nikad nećemo priznati nezavisnost. Drugo, ono što je isto tako važno, može da uđe u tu rezoluciju niz stvari o kojima mogu da razgovaraju Beograd i Priština, ali ni jedan stvar ne može da uđe ukoliko na prvom mestu nije razgovor o statusu Kosova”, kaže on. U vezi sa tim, teško je govoriti o tome šta bi mogao da bude kompromis, koji je najavljivan iz Beograda, jer po izjavama Vestervelea, a Branković misli da će takvu poruku preneti i Hejg, EU uopšte nije spremna da razgovara o pitanju statusa Kosova. S Vilijemom Hejgom će razgovarati i ministar spoljnih poslova Vukom Jeremićem koji je juče u Južnoj Africi dobio podršku te zemlje za rezoluciju Srbije o Kosovu.
