BEOGRAD – U nastavku javne rasprave pred Ustavnim sudom Srbije, većina stručnjaka je danas ocenila da je zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine donet u okvirima Ustava.
Akademik Tibor Varadi rekao je da zakon koji je donela Skupština Srbije poštuje okvire Ustava i ukazao da Ustav postavlja pravila u čemu se ne mogu ograničiti ovlašćenja pokrajine, ali dozvoljava i prenos dodatnih ovlašćenja na pokrajnu.
Istakavši da nije prof. ustavnog prava, ali da se bavio pitanjima koja zadiru i u tu oblast, Varadi je naveo da u tumačenju Zakona o nadležnosti Vojvodine postoje dva poimanja - jedno prema kome je "Vojvodina unutar Srbije normalnost i drugo prema kome je Vojvodina unutar Srbije opasnost".
Prema njegovim rečima, ako poimamo Vojvodinu kao opasnost, onda je posve razumljivo da se osporava ustavnost zakona o njenim nadležnostima.
Međutim, ako Vojvodinu posmatramo kao normalnost, kao normalan deo Srbije, onda je jasno kako je kazao, da Ustav postavlja pravilo da se prava pokrajine ne mogu ograničavati.
Prema tom poimanju, kako je kazao, ukoliko se Vojvodini daju prava koja nisu poimenično navedena u Ustavu, "ne idemo protiv Ustava, već razvijamo Ustav".
Član 12. Ustava ograničava vlast države, a ne građana, rekao je Varadi istakavši da "nije sporno da državna vlast ne može da ograniči ljudska prava, već da ih razvija", kao i da Vojvodina ima pravo na autonomiju i da se ta prava mogu proširiti zakonom, a upravo je takav zakon donet.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić izneo je mišljenje da je zakon donet na osnovu Ustava i Statuta AP Vojvodine, istakavši da u tome nije našao ništa protivustavno, kako po pitanju procedure, tako ni po pitanju sadržine.
"Zakon je donet na osnovu Ustava i Statuta i ja ne vidim da je tu narušena procedura" kazao je on i dodao da u osporenom zakonu "ne vidi tendencije odvajanja pokrajine od Srbije, to jest stvaranja države u državi".
"Sa stanovišta ustavnosti, proklamovanih i usvojenih principa, evropskih i međunarodnih standarda, autonomija je ono što ograničava centralnu vlast", rekao je Lilić i izneo tumačenje prema kome je državna vlast ograničena pravom na autonomiju i lokalnu samoupravu".
Ustav Srbije ne želi da ide u pravcu ograničavanja autonomije Vojvodine, a da li to neko politički priželjkuje, to je drugo pitanje, kazao je Lilić podsetivši da je predlog kojim se osporava ustavnost Zakona o utvrđivanju nadležnosti i zakonitost Statuta AP Vojvodine podnelo 30 poslanika DS S-NS.
Profesor Pravnog fakulteta Union dr. Bogoljub Milosavljević izneo je nešto drugačiji stav, podsetivši da su u Ustavu članom 183. precizno određene sve oblasti u kojima AP Vojvodina može da ima nadležnosti.
Ustav je odredio u kojim oblastima AP Vojvodina može imati izvorne nadležnosti, a zakonu je propustio da uredi koja su to pitanja od naročitog značaja za pokrajnu, rekao je Milosavljević i naglasio da te nadležnosti moraju biti određene datim ustavnim okvirom.
On je naglasio da se slaže s Varadijem da autonomija pripada normalnosti, a ne opasnosti, ali mora da se definise, kako je objasnio, "u okviru Ustava i državnog jedinstva, nikako van toga".
Milosavljević je ukazao da se ovde "ne radi o ljudskim pravima, čiji se dostignuti nivo, prema Ustavu ne može snižavati, već o demokratskom načelu uspostavljanja vertikalne podsle vlasti i principu organizovanja centralne vlasti."
On je podsetio da je u Ustavu Srbije iz 1990. godine stajalo da pokrajine mogu da obavljaju i druga pitanja navedena u zakonu, ali da takva odredba ne postoji u važećem Ustavu iz 2006.
Docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu Svetozar Čiplić je ukazao da je Srbija kao država, u modernoj ustavnosti, često trpela deficit po pitanju vertikalne organizacije vlasti, koji nisu poznavale druge države i da postoje sistemski nedostaci koji onemogućavaju da se cela Srbija jednako ustropji po pitanju autonomije, a da li je to ljudsko, a po prirodi demokrastko pravo, u ovom času je manje važno.
