|
Rečeno mi je da ništa od onoga što napišem neće biti predmet cenzure, ni formalne ni sadržinske. Istog trena mi je na pamet pala zamisao da da takvu velikodušnost zloupotrebim na taj način što ću celokupnu domaću političku zajednicu izložiti nemilosrdnim verbalnim napadima, koji bi, razume se, bili potkrepoljeni i dosta dobrim razlozima. Takav sam čovek. Ali nakon nešto više od tri minuta preispitivanja ove namere uvideo sam da bi bilo kakvo ukazivanje na ni malo zavidan položaj naše političke scene imao previše sličnosti sa ozbiljnom kritikom turbo folka, tj. jedna takva primedba bi bila bajata i krajnje neumesna. Tako sam se odlučio da ne kažem ni jednu jedinu reč protiv bilo koga i ne samo to već sam čvrsto odlučio i da pohvalim one pojedince koji svojim političkim radom unapređuju život u našoj domovini i koji zbog lične posvećenosti i predanosti poslu i te kako zaslužuju podršku svih nas. Čim sam tu misao zaokružio, krenuo sam da razmišljam ( a da ni sam ne znam zašto) o nekim novinama u Nemačkoj koje su podstaknute poplavom pesimizma i izveštajima o svakakvim tragičnim događajima, pre par godina odlučile da objavljuju samo “lepe” vesti. Cela stvar je posle samo par meseci potpuno propala. A bilo je leto.
Bilo mi je teško da nađem političara za koga mogu da kažem koju lepu reč, a da se ne pokajem čim zasvršim rečenicu i taman kad sam hteo da od svega dignem ruke, čujem da su se krajem prošle nedelje sastali Poverenik za informacije od javnog značaja i premijer. Da li je iko od vas pomislio da ću kojim slučajem premijera pohvaliti? Naravno da Rodoljub Šabić nije političar, ali savršeno dobro ispunjava onaj deo našeg privatnog konkursa koji se tiče unpređenja života u zemlji. Poverenika svi tapšu po ramenu , kažu da je ono što on radi bitno i da oni to cene, ali da u ovom trenutku ima i prečih stvari. Od kada je nastala gore pomenuta institucija uvek je bilo prečih stvari i imajući u vidu te poseban geografski položaj, te osobenosti našeg naroda, te probleme koje su nam u amanet ostavili drugi i ko zna šta još , ako dakle sve to imamo u vidu uvek će biti prečih stvari. Država ne može funkcionisati tako što će se baviti samo onim problemima koje proglasi prioritetnim, a sve ostale zanemariti. Mala ispravka: država može tako funcionisati, jer tako i funkcioniše, ali upravo zbog specifičnosti funkcionisanja naše države Belgijanci ne traže azil kod nas, nego mi kod njih. Ovde treba reći nešto o dve razdvojene stvari. Prvo treba reći nešto o radu gospodina Šabića, jer je to glavni razlog njegovog pominjanja. Rodoljub Šabić radi svoj posao. Ukoliko baš želite, on taj posao obavlja dobro. Ali da li je to razlog da nekome budu ukazane sve ove počasti . Na žalost, da. Navikli smo da posmatramo ljude koji ne rade ono što bi morali da rade, pa nam neko ko zaista radi svoj posao izgleda kao polu-Bog. Druga stvar se tiče institucije koju gospodin Šabić predstavlja. Najkraće moguće Poverenik za informacije od javnog značaja omogućava zdravu javnost. Ignorisanjem njegovih rešenja ugrožava se javnost. Tolerisanjem neizvršavanja njegovih rešenja ugrožava se javnost. Odsustvo mehanizama koje bi Poverenik mogao da iskoristi kako bi prinudno izvršio rešenje govori o tome da državi ne samo da nije stalo do javnosti , već i da joj javnost smeta. To da ima prečih stvari je loš izgovor , jer mnoge od “ prečih stvari “ i nastaju na taj način što aktivnosti oko njih nisu javne. Premijer je obećao, obećao je čak i da će se potruditi da Poverenik više ne radi u nekom ćumezu, a nama skupa ostaje da radimo ono što najbolje umemo: da čekamo i da nikako ništa ne preduzimamo kad nas izigraju.
|
Mreža za mlade 
0
Komentari